1. Žitno polje u Vojvodini. Vetar fijuče kroz zrele zlatne klasove. Nebo se svaki čas menja, kao da će kiša odjednom da se sruči. Nigde nikog nema. Osim Kikija. Ponosno stoji u žitu i raži i počinje da peva i da se hrabro teši nepuštajući suzu. Tamnocrveni Les Pol je sa njim, Kiki počinje sa A durom koji razgaljuje duše njegovih najmilijih fanova. Uz kišu koja nadolazi, Kiki peva o davno izgubljenoj ljubavi, onoj kalašturi koja ga je ostavila i pobegla s drugim posle mature. Preboleo ju je trideset puta do sada ali ipak mora s vremena na vreme da se seti nje.
2. Gradski trg negde u Srbiji s početka 20. veka. Tržnica puna ljudi. Kiki Sedi sa svojom bulumentom na stepeništu gradske kuće. Krajičkom oka spazio je devojku, mladu seljanku, s kojom nikad nije bio a koja stari. Ista je kao i pre dvadeset sedam godina. Ona njiše njenim zanosnim dupetom i prolazi pored njega. Ona ga više ne prepoznaje. Kiki se maši za gitaru, opet neki Les Pol, uključuje Maršala i ceo bend započinje baladicu. Kiki žali za prolaznošću i izgubljenom ljubavlju u njegovoj promašenoj mladosti...
