Vrlo gadan tip sramote. Naročito se često javlja na javnom mestu. Osoba sa kojom si se tu zadesio je učinila ili čini nešto zbog čega i tebe smatraju ravnim njoj, a ti imaš neverovatnu potrebu da nekako pokažeš da nisi takav.
Dočekao sam drugara, koji je inače završio fakultet i bio na odsluženju vojnog roka, i ušli smo u prepun autobus. Naravno, pun je priča i doživljaja.
On: Brate, znaš kako je čudno. Sve zeleno oko mene. Svi neki nadrndani, naloženi, nema nikog normalnog jebo te. A tek žensko, nema devojke nigde na vidiku...jao vidi onu malu što stoji na stanici. Vidi kako je dobra...ih kako bi joj ja sada dao bombonu...vidi joj sisice...
Ja ( u sebi ): Zemljo, otvori se...
