Srbija do Tokija i Nebeski narod
- dve fraze koje automatski bude nagomilane frustracije i mržnju, predrasude i zatucanost prema Srbima.
Ni snimanje filma Lepa sela lepo gore nije uspelo da dočara publici sprdnju Srba usmerenu na Tokio, jer je ta kultna rečenica direktno ušla u anale svih srbofoba i to bez lubrikanta. Hard kor.
Ideja o Nebeskom narodu, naprotiv, nije bila skovana sa namerom kao ‚‚velikosrpskoćetnićka‚‚ agresija na Tokio, već kao poziv Srbima da se manu komunizma, jugoslovenstva, ukenjanog bratstva i jedinstva sa zlotvorima i neprijateljima, kao i zapadne truleži i da se vrate ``nebeskom poreklu`` misleći na ono najpozitivnije u svim narodima sveta. Elem, ograničene budale su to shvatile sa jedne strane kao dozvolu da rade šta hoće u ime ``nebeskog naroda`` a budale sa druge strane su shvatile da Srbi zaista misle da su jedini, sveti, bezgrešni Nebeski narod. U oba slučaja - dokaz retardacije. Srećom, i jedni i drugi su ostali samo na nivou verbalnih izliva idiotizma, šovinizma i autošovinizma.
