Srbin

Прототип Србина, не постоји у физичком смислу јер имамо Србе Личане, Србе Херцеговце, Србе Војвођане, Србе Моравце, Србе Јужњаке, Србе Брђане (север Црне Горе),Србе Приморјане... Грађа се креће од ситног жилавог геака до горопадног и стаситог Динарца. Заједничке особине свих ових људи су да су у невољи добри к'о лебац ( рат, пожар ), а у добру су један другом зло, инат је дефинитивно особина која краси све типове Срба, кратак фитиљ. Срби кад се уједине, што је врло ретко али се деси су у стању чудо да направе у сваком погледу, та колективна снага у народу постоји и данас али је народ расут, убујен у појам.
Сваки Србин снагу црпи из породице, то му је стуб, светиња, Срби такође обожавају оружје и респектују га скоро као икону и крсну славу.
Србин је непослушан, небитно дали треба да слуша окупатора или своју власт. Србин мисли својом главом и прави своје рачунице, има невероватну ситуациону интелигенцију иако просечан Србин не зна све падеже како треба. Србин је храбар, кад догори да треба да се брани праг и доноси тешке одлуке сам и без колебања. Србин је у миру Србину вук, у стању је да за ''зеленим столом'' изгуби све што је у боју стекао и крваво платио. Ако хоћеш Србију да победиш, мораш је слабити постепено, крњити њену снагу стрпљиво, пажљиво, плански. На силу и брзину је нећеш затрти. Србин кад се рукује он стегне руку и гледа у очи, кад прича са тобом гледа у очи, чита те, кад наздравља гледа у очи. Србин се лако прилагођава новим временима, усваја напредне ствари брзо и примењује их. Србин је доказани атлета, војник, мислилац. Овај народ даје набоље и најгоре људе. За Србе не постоји просек ''или, или''. Србин је комплексна појава интелигентна, природно ''ишлифована'', зна да се понаша у сваком друштву, али ''кратке памети'' тј. брзо заборавља туђу бахатост према његовом народу. Ако Србин одмах не реагује каква му је и природа он постаје све инертнији по протоку времена на одређену појаву која му смета.
Србин воли весеље, јаку храну, ракију, душеван је човек, воли природу и животиње, гостопримљив, рођени организатор.Расположење му иде од препотентности (ма најјачи смо), до потпуне малодушности(која смо ми фукара)
Закључак: Србин није прототип савршеног човека али уз промену неких руралних ''репова'' тј. особина из архаичних времена биће на правом путу.