srBski S(s)tudent

срБски С(с)тудент дише и када треба, и када не треба. Угрожена врста (проверено да није љуцка) која се мора истребити. У Србији се иначе увелико ради на истребљењу угрожених врста (ето, на неком су пољу Срби успешни). Шпекулише се, да ће од следеће године сваки срБски С(с)тудент уз индекс и серијски број у њему добити и боцу са угљен-диоксидом, јер су срБски висококотираноквалификовани научници интелектуалци генијалних потенцијала (читај професори) утврдили да је кисеоник веома штетан за мозак С(с)тудента. Такође је штетна храна, као и пиће. Вода нарочито. С(с)туденте треба хранити мрвицама и зрневљем. Наплатити сваку поједену мрвицу и зрно, наравно.
С(с)туденти своје време проводе у безличним зградама грађеним по принципу лавиринта (уђеш и никада не изађеш, плус традиционалне замке опасне првенствено по ментално здравље). Уколико се у року од три године не одслуша све што треба, дају сви испити у року, магистрира, докторира, заврши специјализација, С(с)туденте свакодневно називати кретенима, идиотима, глупацима, ленштинама, бацати им индексе кроз прозор (или организовати паљење, или масовно срање на истом), креатурама, прецртаним нулама и слично. Наплатити, наравно.
За време испита уколико С(с)тудент трепне треба га оборити, називати (види горе примере), наплатити му, наравно, и одсећи прст. Колико прстију толико се пута могу падати испити, у супротном се губи статус студента и поменути се жив закопава усправно како би се глава што пре и успешније уцрвљала. Уколико студент обори годину ошишати га на ћелаво, спалити сву гардеробу, и наплатити, наравно. Након дипломирања за сваки случај ископати очи и одсећи језик С(с)туденту.
С(с)туденти се након немогуће мисије могу успешно бавити ничим нигде. То је за сада најтраженије радно место, јер Србији нису потребни димла и метнипа...шта год да су.
Литература која се користи за време студирања се мери на килограме и не служи ничему. Не зна се када и где је настала.
Пожељно је да се студенти што мање крећу, причају, размишљају, или не дао Бог да ступају у ту неке безобразне радње, како би се литература што боље савладала.