Srpske šalteruše

Postoje dva tipa ove vrste:
1. Debela sa brkovima koja smrdi na znoj i zapršku, odgajila je čitavo stado dece (bilo zaovine, snajine, sestrine), nikada nije čula za manikira i pedikira; za frizera jeste, i uvek izlazi sa posla 2 sata ranije (može i JOŠ ranije) kako bi otišla da se ofarba u zift crno ili neku šućmurastu nijansu plave boje i napravi mini val i uvek to ponosno naglašava. Dere se dok priča, neretko i pljuje. Fali joj nekoiko zuba (obično gornja leva dvojka i donja desna trojka i četvorka, svejedno, uvek je vidljivo), a i ono malo zuba što ima je požutelo ili (još češće) pocrnelo od neodržavanja higijene istih, kafe i cigareta. Došla je sa sela (Ašanja, Žitorađe) kako bi radila u državnoj službi. Kod nje se sve može završiti uz 200 g kafe, bombonjeru ili ratluk i par pohvali na račun njenog izgleda.
2. Visoka, ali mršava kao saraga, sa očima namazanim krejonom (neravnomerno) ili plavom maskarom. Ima crnu ili crvenu, čupavu, neodržavanu kosu koju pokušava da smiri sa tonom gela, ali joj ne uspeva. Ima muža džabalebaroša koji je obično automehaničar i jedno zapušteno dete. Uvek je nadrndana. Obično za sobom ostavlja kilometraski trag mirisa đurđevka ili bugarske ruže, tako da bi je psi tragači našli posle par dana. Često nosi mini suknje u stilu nesrećnih devedesetih tako da joj se vide sir-bele noge, čvornovata kolena. Uvek je na telefonu pričajući maldoj komšinici kako da zavije sarme ili povie dete ili rođaki kako je nervira muž/dete/šef/civilna lica/onaj deda što joj duva u staklo na šalteru/ceo njen život. Kod nje se sve može završiti samo ako poznajete nju lično ili nekog njenog prijatelja/rođaka, drugačije nikako (jer je, gore pomenuto) uvek nadrndana.