Srpski "life coach"

Dok se Amerikanci, Nemci i ostala intelektualna sirotinja šatro edukuju za životnog trenera i idu na predavanja, seminare, u Srbiji se to postaje najčešće samim rođenjem ili učestalim ispijanjem alkoholnog napitka uz prisustvo minimum dve individue koje su odavno prevazišle nivo trenera i postali selektori za tipa, život i tenis.

Nakon ispijenog određenog broja časova, budući životni trener uz blagoslov svojih mentora kreće u raspravu sa random mučenikom koji se ni kriv ni dužan upleo u konverzaciju iako je samo pitao "Staje li ovde 23-ka?". Ukoliko je dijalog bio uspešan, mladi stručnjak polaže svoju trenersku zakletvu nad knjigom "Uvek mi je neko drugi kriv, zato sam tu gde jesam", čime zvanično postaje životni trener i dobija licencu za prosipanje pameti svakom organizmu koji daje znake života. Do titule selektora se dolazi brzinom koja je obrnuto proporcijonalna količini zanemarenih ličnih problema.

Sa druge strane, beda američka mora da sluša kompilaciju video klipova motivacionih govora propisane po ISO standardu koji donosi konzorcijum na čelu sa Nikom Vujičićem svake prestupne godine. Tek tad mogu da smaraju ljude po Kanzasu dok ih ne rokne neki Huan Migel nakon čega kreću demonstracije "Life coach lives matter". Ovde se igra desetodimenzijonalni šah, dok oni ubacuju trougao u rupu kvadratnog oblika.