Standard lepote u vaskolikom Srblju

Мењао се са временом, као извор имамо разне сексуалне фантазије дворских писаца и народнијех препевача горе поменутих, почињавши од средњег века, где је привлачна жена била она која је светле пути, светлијех оката и с'с големи грудите- у суштини, оне требе из Скандинавије и Русије што мисле да смо варвари са Балкана док им не стерамо памет у главу. Пенисом.

Ондак, после пада васколиког Србља под турску окупацију, стандард лепоте у жене се мења и сматра се лепом она која је црне косе, црна ока и великих груди. Јелте, Селма Хајек. Филип Вишњић је можда био слеп код очију, али је знао да опише женско прилично интимно.Сумњиво, зар не?

Ондак, после освободителне фронте после '45, идеално женско је оно које личи на Јосипа Броза Титека, највећег сина наших народа и народности нашег братсва и јединства која су изразито братска и јединствена..а може и на Јованку, али и не мора баш, да не претерујемо.

Онда, са доласком Слобе Слободе, идеално женско постаје оно. Само "оно", будући да није женско сигурно, а још мање људско биће са силном пластиком у себи. Она му вероварно дође аугмент из Деус Екса.

Сада, у 21. веку, будући да је велика нејебица, свако женско може...а и не мора женско, да се разумемо. "Не дај се, Инес".