Stariš

Будиш се, једва отвараш очи пуне крмеља, цело тело ти је тешко, до пре пар година би се уплашио да ти се нешто слично дешава, а да претходне вечери ниси попио трогодишње залихе крушевачког Рубина. Али сад не, не јер ти је прешло у навику.Да га јебеш.
Једва подижеш тело из кревета, шта тело, телесину. Плочице полако бивају замењене бојлером, ионако си све млитавији и кожа почиње да ти виси.
Палиш цигару, после првог дима се искашљаваш и избацујеш остатке Ронхила од пролетос.Гегаш се до купатила.
Гледаш се у огледало, дође ти да лика у њему питаш шта тражи у твојој кући и ко је он уствари. Схваташ да си то ти, јесте да ниси био плав, али си барем био леп, питаш се шта ти се десило, где је нестао онаj лик увек кратко подшишан, са брадом од три дана који је свако вече шетао, а богами и трсио другу.
Почињеш да переш зубе, али ти се пиша, па прекидаш радњу. Све теже пишаш, схваташ и да ти се није дигао јутрос. Облачиш се и излазиш на улицу.
Примећујеш да те многи клинци ословљавају са чико. А некад ти је билo драго кад ти дођу сестре, па те њихови клинци зову ујко, а и били су корисни, јер су били слатки и магнет за пичке.
На послу ти се сви обраћају са господине, да су ти и пре тако помагали, био би срећан, али се сад бринеш, јер су и превише пажљиви према теби и сви су врло фини. Прибојаваш се и слутиш.
Схваташ да више никад нећеш моћи да јебеш и изгледаш као некад, мириш се са тиме, док ти у глави одзвања ,,'ОЋЕ ТО ЗГОДИНАМА''