Kompanija s kojom si jahao vetar i zujao po kraju dok su dani bili prekratki, a noći još kraće. Prijatelji koje dugo nisi video, još od prošle petogodišnjice mature, kada ste se opili kao svinje i posrali bivšem direktoru škole pred vrata, a on ujutro šlogirao od šoka kad je umočio hodalicu u govno.
Drugari koje jedva čekaš da ponovo sretneš dok u tišini svog skromnog doma čekovima krckaš buduće plate i razmišljaš kako ćeš sve dugove da platiš sad kad se Vojvoda vratio.
- De ste pičke, stig'o Zdravko Čolić!
- Sedi bre budalo i poruči pivo, samo smo nas petorica došli.
- Šta je sa ostalima?
- Nije prošla plata...
Moja generacija, 32.godišnjica mature (nisam išla na proslavu, al' su mi pristigle fotke): došlo je šestoro. Od toga sam samo dvoje poznala, a trojici ne znam imena nit' iko mož' da me osvesti ko su te drtine.
Meni nije smešno.
Ma jok, Bruce, i nije smešno...no ja napisah koment tek da olakšam dušu svoju povodom tog jubileja...
Au jebote, nesto mi pada tesko sad