Poza pri telefoniranju, prije pojave bežične i mobilne tehnologije. Utičnica za telefon je obično bila u hodniku, pa je tamo morao biti i telefon. Bogatiji su imali i dovoljno prostora za neki stočić, stoličicu, pa su i ovaj aspekt života mogli učiniti prijatnijim. Ostali nijesu imali prostora za taj luksuz, uzimajući u obzir dimenzije prosječnog hodnika socijalističke stambene gradnje.
Česta poza i danas, naročito pri razgovoru sa nadležnima, posebno u jutarnjim časovima. Bežični ili mobilni telefoni, predviđeni da omoguće punu slobodu pokreta, ipak, i dalje zahtijevaju žicu u vidu kabla za punjenje baterija.
- Halo?
- Halo, ti si?
- Jesam. Još nijesi krenuo na posao?
- Ne, pijem kafu. Za koji minut krećem.
- Jesi li doručkovao?
- Nisam još.
- Obuci onu košulju što sam ti opeglala, na stolici ti je u dnevnoj.
- Hoću, vidio sam je. Ti si stigla jutros? Izvini što te nijesam povezao ali stvarno mi je bilo prerano da ustajem.
- Stigla sam, nemoj da brineš. Jesi li prošetao psa?
- Nijesam još, sad ću.
- Pa 'ajde, skoro je devet sati?
- Stići ću, ne brini. Volim da na miru popijem kafu ujutru, bez galame i trke.
- Dobro, dobro, samo kažem. I ovdje tek pristižu.
- Eto...
- A za onu registraciju, ističe ti krajem mjeseca. 'Oćemo u istu agenciju?
- Što da ne?
- Samo pitam... Nemoj da zaboraviš i da nahranih psa?
- Dušo, molim te, dozvoli mi da se udaljim. Nijesam malouman. Stojim ođe u stavu MIRNO! već pola sata, u gaćama i bos na 'ladnim pločicama. Da se spremam ja na posao pa ćemo pričati popodne kada se vidimo?
- Ih kakav si, ni sa rođenom ženom nemaš strpljenja. 'Ajde dobro, vidimo se popodne.
pa kaže:
Jasno kao sunčan dan :)))
Možda u slučaju Duška Karleuše.
Kod nas mačo-disizdmensvrld-balkanskih muškaraca to ne pije vodu lololololo
+
Ma kakav Duško..takav tip je ljigav, ali ovaj je pravi balkanac što se samo prividno otima :)
Pa malo moramo, da očuvamo reputaciju :)
Nemoj da ti ja dojem tamo!
Inače, dobra ++ Kao da je malo lično iskustvena, a?
Žemo.