Stavlja kupus odozdo

Ноторна будала. Особа која све ради наопако. Овај израз је смишљен од стране љубитеља роштиља из простог разлога: купус је једини прилог који се у пљескавицу мора ставити одозго(између пљескавице и горње стране лепиње/земичке). Павлака такође иде одозго, да би мајонез и кечап(ако се стављају кашиком) могли да иду доле(једно на месо, друго на хлеб), међутим, наравно, познат је и моменат "павлака са обе стране" ако павлака не изгледа као јогурт. Лук такође треба да иде одозго, међутим не смета ни кад је у пљескавици(неке врсте гурманских/филованих итд). Краставац, парадајз, сенф, урнебес и остали иду по алгоритму "наизменично" и од броја прилога зависи са које стране ће се наћи. Израз се може користити и као увреда госпођи која прави пљескавицу.
Разлози зашто купус увек иде одозго:
1. Да би могао да се на крају поспе туцаном папричицом
2. С обзиром на то да већина људи има очи постављене изнад усног отвора, купус са горње стране омогућава лепињи(земички) да "зине" и тако покаже пљескавицу, да би особа која једе могла непрестаним гледањем у пљескавицу могла да одмери тачан однос меса, хлеба и прилога при сваком залогају.
3. Како су горњи зуби већи и јачи од доњих, доњи обично остају забодени у доњу половину лепиње(произведене пионирском радном акцијом) док горњи клизе кроз тврду лепињу, па кроз крцкави купус, након чега се добро извежбаним покретом доњи зуби пробијају и и једни и други се сусрећу на средини меса, чији су текстура и укус најбитнији у целој тој збрци. У супротом, купус би западао испод језика, а доњи зуби не би ни видели пљеку.
Доња страна земичке има оне бодљице, а доња страна лепиње брашно. И једна и друга имају горњу страну заобљену. Лепиња/земичка се никад не окреће наопако, чак ни када је неко ставио купус одоздо.