Stidljivi prsti

Profesor:Kako se zvao otac Karla Velikog?
Nastaje sutnja,niko ne zna,a radi se o prilicno laganom pitanju.
Profesor:Hajde deco,ko zna?Nije moguce da ovo ne znate,ovo je bas lako.
Ja(u sebi):Jooj,da li je to onaj Pipin Mali ili je on bio posle.Ma jeste on,mora biti...ma nije,nije.Ako kazem,a ne bude tako ne gine mi da me prozovu Pipin do kraja zivota.
Onda stidljivo podignem prste do usesa koja su pocrvenela od uzbudjenja pa pocnem da ih pipkam i cackam,pa se vrpoljim u stolici k'o da su mi jastoga u gace gurnuli.U tom trenutku i profesor je to primetio.
Profesor:Ivanovicu,da li si ti podigao prste?Da li znas?
Ja:Ma ne profesore,to me nesto svrbi iza uva,mora da je bubuljica pa proveravam da je istisnem.
U tom trenutku celi razred se kida od smeha,a ja hocu u zemlju da propadnem,cak se i profesor smije.
Ja(u sebi):Nije moguce da si to upravo rekao majmune diletantski,sad ce te prozvati bubuljica ili aknica,a mogao si biti Pipin.Ej bre Pipin!
Profesor:Inace,odgovor je Pipin Mali.
Ja:Konju jedan koja si ti smizla,obicna kukavica i nista vise.