Neizbežna rečenica koju sebi kao pitanje bez odgovora neprestano postavljamo nakon- pijane noći, prežderavanja, seksualne ili ljubavne veze koja rezultira ili našom patnjom ili opsesivnim proganjanjem suprotne strane, svađe s prijateljem u kojoj padnu teške reči, upisivanjem fakulteta, kupovine pogrešnih odevnih predmeta, kačenjem s glavnim bajom kafane, lajkovanjem nečega posle čega ti stignu 161 notifikacije od istog a da u principu veze nemaš s tim, uključivanje onlajn četa kada počnu da ti se javljaju likovi za koje ne znaš ni šta će ti na spisku prijatelja a kamoli da komuniciraš s istim, prelazak na postpejd pakete, kada komšiji, verskom fanatiku naivno poželiš dobar dan a on te se dojebe pričama bez kraja i konca počevši od nastanka monoteističkih religija, odlazak na književno veče nabeđenim nadama, odlazak na koncert improvizovanog džeza u kojem muzičari otpuste konce vremena pa krenu unedogled da se zabavljaju za svoju dušu na naš račun, kad u vreme prikazivanja Granda neoprezno pustiš u kuću ljude koji to gledaju pa ni u tvojoj ne žele da propuste, kad uzmeš kredit za auto na lizing, kad nahraniš uličnih par mačaka pa ove odluče da budu tvoje još jave ostalim da se tu dobro jede, kad pristaneš da pričuvaš pit-bula prijatelju koji je otišao na par meseci iz zemlje, kad odlučiš da želiš biti sam a ipak se zaljubiš...
hvaaaaala ....eto sto mi je to trebalo da se prijavljujem na Vukajliji, sad sam ovde vise no sto smem biti pred kompom dnevno :)
Naj mi se sviđa: "kad nahraniš par uličnih mačaka pa ove odluče da budu tvoje još jave ostalima da se tu dobro jede"
Poslednji primer favorite. I da dodam kad mislis da ta tetovaza sto si uradio nije tako losa i velika pa se posle par meseci zapitas upravo ovo. :S
evo sad stigao kući i razmišljam "šta mi je to trebalo"..imao sam 20 iljada plusa, al ja nisam živ dok ne sjebem sve do zadnjeg dinara....
Није лоше.