Sto sela, sto običaja

Svaka šuša kačamak sprema na svoj način.
Prvo čega postaneš svestan kad zalutaš srpskim drumovima. Retko gde ćeš naći sarmu sa istom merom ulja, priniča i mesa, rakiju koja vuče aromu jednog te istog kazana, turšiju iste kiseline i slanoće.
Pečenje je negde živo, negde prepečeno, za daću se negde ostavljaju pare, a negde se nose sveće i rakija dok narikače kukaju odvaljene od već pristigle prepečenice.
Negde će te domaćin sačekati široko raširenih ruku sa domaćom pogačom i sirom, dok će te negde drugde puškom najuriti iz dvorišta.

Nismo se čak složili ni oko venčanja. Skidanje jabuke sa krova, otmica mlade, nošenje preko praga, darivanje svatova...svako ima neku svoju politiku.
O sahranama i da ne govorim. Ko ide prvi u čelo kolone, ko nosi barjak a ko krst, kome se vezuje marama oko ruke u povorci, kol'ko se daje popu?

Sto sela, sto običaja, a ti se dobro raspitaj pre nego što uđeš u nji'ovu avliju.