Sinoć sam naučila važnu lekciju.
Strah je nepotreban. Strah privlači ono čega se bojite.
To je na neki način dobro, ako umeš da se uočiš sa njim.
Ako ne umeš, neće ti biti lepo.
Navešću dva istinita primera.Verujem da na njima može da se nauči.
1.
Moja mama je išla kod babe i dede, u čijem kraju se nalazi nenormalno puno pasa lutalica. S obzirom da se ona nenormalno plaši pasa(i svega što ima četiri noge,ali to nije važno), kada je prolazila pored čopora, toliko se uplašila da su oni namirisali njen strah i počeli da skaču po njoj. Ona je toliko vrištala da su sve komšije izašle sa motkama i psi su naravno izvukli deblji kraj. Psi je nisu ni dotakli, ali je ona sebi napravila modricu na ruci koliko je zarila nokte u ruku od straha.
Ja sam prolazila jedno milion puta pored tih istih pasa i nisu mi ništa uradili, nekad sam ih i mazila. Njima je potrebna samo ljubav, nisu oni krivi što smo ih osudili na život na ulici.
2.
Oduvek sam se plašila ogromnih crnih buba.
Sinoć sam celu noć ispred kuće na zidu slikala Pink Pantera. S obzirom da su neonska svetla bila upaljena, stalno su dolazile neke bube.
Toliko puta sam vadila crnu bubu iz kose, majice, skidala sa pantalona, da sledeći put kad mi bude ušla u sobu, samo ću je uzeti u ruke i izbaciti napolje.
Napisala sam onaj prvi primer zbog ljudi koji se plaše pasa.
Kako misliš da strah može da ti spasi život?
Ako već moraš da prolaziš pored pit-bula,treba to da bude bistre glave,da možeš da postupiš pametno u najgorem slučaju, a strah će te samo zalediti.
Psi osećaju strah i onda se osećaju ugroženije od tebe...
Kad kažem nedostatak straha, ne mislim i na nedostatak razuma.
I ponovo ono glupavo pravilo da se dugačke definicije izbegavaju...
Nekad me nervira koliko sam u pravu...:)
Лами, предлажем ти да због ефективности дефиниције избациш онај део Ову дефиницију сам написала због... Мени се се свиђа идеја и концепт +
Ne mislim da će me strah zalediti... Naprotiv! Daće mi adrenalin da trčim onako kako nikad nisam trčao u životu, i pobegnem... Nisu sve životinje bezopasne i hoće da napadnu i kada nisu ugrožene. To su činjenice. Šta ako je pas besan?
Imaš klasičan primer čuvenog prirodnjaka i avanturiste Steve-a Irwin-a koji se nije bojao ni jedne jedine životinje, ali je na kraju stradao od naizgled bezazlene - raže.
Zato ti kažem da je strah ipak u određenim situacijama koristan.
Misliš da si brži od psa?:)
Ali Steve je i dobar primer kako je strah nepotreban.
Šta je sa onim životinjama pre raže? Steve se nije plašio tih životinja, samim tim je mogao da razmisli i da se ophodi prema njima na najpametniji način. To sa ražom je nesrećan slučaj.
Ne kažem da u određenim situacijama strah nije koristan, možda ću u nekim situacijama zažaliti zbog nedostatka straha, ali mislim da si bezbedniji ako se ne plašiš.
Kada sedis bespomocno ledjima uz zid sa povredjenom nogom i osetis kako ti celjusti seku meso i tare se o tvoje kosti dok postavljas ruku da te ne prekolje, znaces sta je strah.
He he... Ne mislim naravno... ali ako si 100% sigurna da će te taj pas napasti bolje da bežim nego da "glumim hrabrost"...
Ja sam imao usađeni strah od pasa, nametnut lošim iskustvom... i zaista pokušavam da ga savladam. Mislim da to sada mogu više da definišem kao oprez nego strah... Ne kažu bez veze matorci "ne veruj keru".
Pošto smo se na neki način razumeli, evo ti ipak + :)
Ostajem uzdržan jer si u neku ruku i u pravu a i dosta grešiš.
Da li bi ležerno prošla pored slobodnog pit-bula na ulici...? Bogme, ja ne bih... napunio bih gaće pri samom pogledu na njega, a zaobišao bih ga u širokom luku... Strah može i da ti spasi život u nekim situacijama...