To je ona situacija kad 10 god. pušiš pred roditeljima i pored njihovog neprestanog zvocanja i molbi da ih ostaviš. A onda jednog dana to zaista i ostvariš,cigarete postanu tvoja prošlost. Svi srećni i zadovoljni. Hvale te na sva zvona da si karakter. Ali, ne lezi vraže! Đavo te neki ponovo nagovori da propušiš. Samo je sad druga situacija. Sad od puke sramote pušiš krijući da te ne uhvate i kuneš dan kad si prvi put zapalio i što si ponovo propušio.
Nekad valja pogaziti sopstvene principe, naročito ako time ne ugrožavaš druge. Ako možeš druge pogledati u oči onda si čovek. To je najvažnije. Pretpostavljam da to možeš da uradiš...
+
Баш тако, некако је много већа срамота кад по други пут пропушиш. Први пут је и нема, кад боље размислим.
+ Nije valjda da te to snašlo? :)