Štreber

Sredina zadnjeg časa. Leto je. Vrućina upekla. Zbog svetske ekonomske krize nema venecijanera, naravno. Svi spavaju u klupama, sem par glavica koje besno hvataju beleške. Profesor je završio lekciju. Polako ostavlja kredu na mesto, briše znoj sa čela. Svi u učionici se naglo bude, spremni za šprint do kuća i kreveta.

Profesor: To je to za danas (svi staju u čučeći start), možete da idete (najvredniji đaci su već kod vrata), samo da li ima kakvih pitanja u vezi... (rečenica se nije ni završila a jedna ruka se digla svetlosnom brzinom)

Svi se vraćaju u poze sa početka časa, sunce nastavlja da prži. profesor počinje da objašnjava neki crtež koji je jedino bitan u štreberovom prelepom umu.

Potpunu idilu samo narušavaju krckanje olovaka u pozadini koje nagoveštava sudbinu štreberovog vrata i njegovo nervozno gutanje pljuvačke...