studenti iz unutrašnosti

Lik ili likuša koja dođe iz nekog manjeg mesta da studira u veći grad, nekad blizu tog mesta a nekad se pipaju na Beograd ili Novi Sad kao da je to Minhen lično.
E sad onda upišu neku glupost koja ih ili malo ili uopšte ne zanima samo da bi se dočepali neke slobode i bola u kurcu. U malom mestu se svi znaju pa tamo ne možeš da radiš baš šta hoćeš, a i roditelji s kojima moraš da živiš te smaraju.
Onda dođu na novo mesto i počinje njiovih pet minuta. Cirkanje, droziranje i jebačina s kim stignu.
Još gore ako se priključe nekoj većoj grupi, da ne kažem subkulturi, koje u izvornom mestu nema. Onda imamo gomilu propalih metalaca emosa gotičmara hipstera i tako dalje i tako dalje.
Sve to dok tata i mama, koji su jedva skupili pare da plate školovanje i stan u kome će smeće da stanuje, žive u nadi da će biti izuzetan student i da će konačno postati funkcionalno ljudsko biće.
Ovo se u većini slučajeva završi jako loše po te osobe, što jer ih veći grad pregazi, pa ribe postaju kurave i zavisnici od čega god, pa se raspadaju, dok likovi budu ili prebijeni ili zapate neku boljku tipa sifilis od gorepomenutih prilika.
Onda, kad roditelji skontaju šta se dešava i da njihovo mezimče u koje su zadnji i svaki dinar uložili, u stvari ne studira nego jede govna, dobiju nervni slom, pa istu budalu vrate odakle su došli, ako im uopšte ima spasa. Udaju je za automehaničara ili ako je sin, vrate ga da radi na njivu/šta god, gde mu je i mesto ako se istih i ne odreknu i ne ostave ih same da trunu.
Tužna jedna pojava. Sramota da vas bude.