Studentski način učenja

(Ponedeljak ujutru - vrhunac ciklične mantre koja je srž ovog načina učenja)
- Ma dobro, od ove nedelje ću krenuti aktivno da učim.

(Radni dani, posle predavanja i vežbi)
- Jaoo, mrtav sam umoran, daj da odspavam malo pa ću onda da učim.

(Posle odmora)
- Čekaj da jedem nešto pa kao čovek da sednem da učim.

(Posle jela, kreće se sa učenjem koje se svodi na prazan pogled u knjigu i čitanje podnaslova u trajanju od pola sata. Potom razmišljanje o prolaznosti života koje se završava kompromisom sa samim sobom da će se učiti za vikend jer tad ionako ima više vremena a i nema umora od predavanja i vežbi.)
- Ima da ustanem lepo za vikend u 7 ujutru, da se opravim na rad do 8. Učiću do ručka, pa onda mala pauza, a posle nje ima da učim do uveče! To je kad se sve sračuna 10 sati aktivnog učenja, pa ima Boga Oca da naučim!

(Došla je subota. Nije se ustalo u 7, već u kasnim prepodnevnim satima. Opet se postiže kompromis na ličnom nivou da će se početi sa učenjem posle ručka do uveče a da je nedelja ta kad će se najviše naučiti. Može doći i do okruglog zaokruživanja satnice po zavrčenom ručku.)
- Samo što sam ručao, koliko je sati? 3:37 pm?! Počinjem da učim u 4, taman dok se opravim na rad - (ovo lako prelazi u pola pet, pet i tako dalje).

(Došla je i nedelja. Sam strah od Božije odmazde vas je naterao da ustanete rano i počnete sa učenjem. Doduše, u ovom se stadijumu javlja već kontraefekat - strahom uslovljeno neučenje već planiranje sopstvene propasti - što je dalje uslovljeno gomilanjem gradiva koje bi se inače lako savladalo za nedelju dana, umesto za jedan jedini dan.)
- Lele, pa oni nisu normalni šta sve traže od nas! Pa kad se sve sabere ja moram danas da pređem 200 stranica da bih spremio sve vežbe za sledeću nedelju!

(...i tako u nedogled sa proračunavanjem satnice i mogućih daljih scenarija umesto konkretnog učenja. Opet je došao ponedeljak ujutru, kada se ponavlja gorepomenuta ciklična matrica.)
- Ma dobro, od ove nedelje ću krenuti aktivno da učim.