Drug koji je pre samo par godina dobio dozvolu i imao je tu sreću da je momentalno dobio kola od matoraca. Obično vozi neku polovnu Kalibru, staru sportsku Tojotu ili Hondu, a u retkim slučajevima i nekog novijeg Pežoa ili Renoa. U njegovim kolima pušenje je strogo zavranjeno, zimi se ljudi zbog novih presvlaka izuvaju pre ulaska, a o retrovozor mu je okačen krst koji ga čuva od njegove nenormalne želje za brzinom.
U gradu redovno kroz uličice vozi u četvrtoj. U petu ubacuje na svakom pravcu dužem od 50 metara. Kroz krivine prolazi kao Šumaher u najboljim danima na Silverstonu, a od jednog do drugog kraja grada vas vozi tako da vam se guzica zalepi za sedište. Zna svako parking mesto u gradu, a obično vozi ulicama koje znaju samo oni koji tamo žive. Na autoputu ne vozi najvećom dozvoljenom brzinom, već najvećom brzinom koju njegov auto može da razvije.
Psuje, i to mnogo. Svako ko vozi sporije od njega je baba, a svakom ispred njega ko ne proleće na žuto će pomenuti sve ženske članove porodice od kosovskog boja pa do sad. Sav svoj novac ulaže u kola. Motor je obavezno friziran, a ozvučenje je dovoljno jako da koncert napravi prosečan rok bend. Ima još i nove felne, skupe presvlake, sportska sedišta, sportski volan i naravno, vozi na benzin zato što mrzi zvuk mašine koja ide na plin, iako je on jeftiniji duplo.
malo je nafuran za moj ukus,ima bar 10 stavki koje bih pobio,al nema smisla