Sunčane skale

Козметичка верзија "Звезди Гранда" на којој заврше све оне Маринине и Брајине љиге (настале кад им је ономад после ревије Верице Ракочевић у Хајату, неко тутнуо покварен ужички хорс) које Сале Поповић није откупио по тржишним ценама јер је сматрао да су сувише геј. Фестивал се састоји од брда тоталних анонимуса (који се разумеју у певање као просечан Пакистанац у трећу лигу португалског картинга) и испушених естрадних муштикли које су ту дошле да се на паузи између две тезге по приморју огребу за мало шампањца и кокса. Вече обично отвара нека краката локална љепотиња, која је часно провела претходну ноћ на организаторовој јахти. На менију се обавезно налазе и једно 2-3 погубљена Тоше-Проески-вана-би Македонца, који збуњено поздрављају публику на некој чудној мешавини македонског, српског и матерњег језика. Обавезна учесница шараде је и неумољива Гоца Тржан која је ту искључиво дошла да прича како се породила и показује како је смршала у Сурвајверу. После ње долази сенилни Тифа који са ђозлама покушава да чита текст своје љиге са цедуље, док све време има флешбекове од Брегиног ЛСД-ја који је посисао још на Хиподрому 2005-те. Онда Горан Каран почне да кукумаче како је његов дом "цили Јадран били", док му се кроз главу само мота како ће да кресне неку депресивну клинку после предстојећег концерта у Београду. Затим још ред анонимуса, после којих Милан Калинић најави гласање. Онда локални жири "чисте савјести и образа" за победника прогласи неки бој-геј бенд који чине клинци страних амбасадора и локалних политичара, а Леонтина после месец дана кука на Пинку, и као Калимеро понавља "неправда".