Sutra je prvi dan ostatka tvog života

ФАК ЈЕА! Свануће нови дан. Осећаћу се као поново рођен. Толико планова. Биће бре довољно времена. Сунце ће пролити своје нежне зраке кроз прозор моје собе. Удисаћу градски, ваз... смог пуним плућима, или ипак нећу. Ма нема везе, све ће бити у реду, наћи ћу девојку, изаћи ћу до парка и посматрати људе како проводе још један дан, а ја ћу бити срећан. Бања. Опет сам заглавио синоћ. Ништа од новог дана. Још једна ноћ. Осећам се као проклети алкохоличар са тријесдвогодишњим стажом, алкохол ми прожима сваку пору тела, а бубњеви ударају по глави. Све мање планова. Али се рађају нове идеје. Планирам да попијем бруфен. Или кафетин. Свеједно, само да престане ова јебена глава. Довољно времена за шта? Превише времена. За сређивање мисли. И ново бедачење. Мада ако се натерам да урадим нешто, можда буде боље. Ма само да ми дајте литар расола и још толико јогурта бићу одлично. Нема. Ма ко га јебе, враћам се на спавање. Сутра је први дан остатка мог живота.