Emocionalna doza prosečnog TV gledaoca. Trenutak katarze. Transfer fabrikovane humanosti i trijumf produkcije rijalitija. Takođe i špic patetike.
Nebitan je žanr i situacija: premijerni susret polubraće, bebina prva stolica, raskrinkana švaleracija, laptop u ciganmali, dirljiv novi rigips u trpezariji... Mogu biti radosnice ili one druge, obične. Važan je taj kadar. Akter uhvaćen u mat-poziciju, facijalni grč, do kraja zumirana fizionomija, slankasta tečnost koja navire i muti očinji vid. Nakratko puca ljuska superega i u auditorijumu se rađa mešavina nadmoći i sažaljive sete. Žalac iznuđene empatije, SMS-a vredan. Fiks humanosti koji drži. Bar do naredne epizode.
- Pogledaj ga, molim te, Slavka.
- Joooj, vidi ga kako gleda tablet, ne zna da pritisne. Pa to je tač-skrin, mišu maliiii, sigurno je ekran u stend-baju.
- Pojačaj der malo.
- ...Koji omogućava pristup emteesovom mobilnom internetu. Predstavnici Telekoma su iskoristili priliku da predstave i svoj najnoviji Boks 5 paket, koji će porodici pružiti kvalitetniji život, makar u prvih šest meseci promotivnog pristupa. Kako nam u polušali mali Marko kaže – lako ćemo uhvatiti signal, jer je krov probušen.
- E, vidi ga... Plače. Gr'otinja. Priđite svi da vidite.
Odličan primer. Ni telo ne zaostaje. A, inače, svaki Marko kojeg poznajem je mali, tako da...:-)
+++
odlicna... padalo mi je na pamet koliko ima slicnih situacija u kojima tv kamera izazove kod gledalaca emocije od plastike. razocarao sam se ljucki i ne razmisljam vise o tome.
apel profu da vrati dzeka.
Veri dip, indid.