svaka (nekome) čast, ali...

_______________________________________________________________________
- Da ti kažem, onaj naš Gare, predsednik skupštine opštine, je stvaro dobar čovek. Hoće stvarno da pomogne.
- Gare Gnjida pomaže nekome?
- Što Gnjida? Pa baš je dobar čovek. Pre neki dan mi je pomogao oko nekih dokumenata, otvaramo novu firmu pa je potrebno da se neke stvari ubrzaju. A i rekao mi je da će da mi ugovori posao sa nekim Italijanima jer kaže da je u interesu naše opštine da što više ljudi radi. Samo me je zamolio da mu obezbedim stotinak paketića za decu, a opština će sve da plati do kraja januara. Svaka mu čast, uspeo je da se snađe, vredan čovek. Ama stiže sve.
- E, moj ti... Tebi kao da je ispran mozak. Ti kao da ne znaš kakav je Gare. Pre 5 godina je počeo da se muva po stranci, ulizivao se i tetkicama što su čistile stranačke prostorije isto koliko i onom našem glavonji. Glavonja ga je vodio na putovanja sa sobom, pomogao mu je i da završi višu školu. Gare je sad njegov verni pas koji se predstavlja kao uspešan poslovni čovek. Počeo da cinkari ljude, čak i one sa kojima je bio veliki prijatelj. Ja sam ga jedno vreme bukvalno 'lebom 'ranio, sedeo je više kod mene nego kod svoje kuće, jeo džabe kobasice, čvarke i kavurmu, pio džabe moje vino i rakiju, a posle je išao u policiju da me prijavi kako prodajem genetski modifikovani kukuruz, onda kad sam tražio od opštine da mi plati onaj kukuruz od prošle godine. Dolazile su mi razne inspekcije 100 puta, išao sam na salušanje u policiju kao da sam tajkun, a ne seljak. A znaš kad ćeš pare da vidiš? Nikad! Kao ni ja! Kome je opština plaćala poslednjih godina? Nikome! To ti je, brate moj, društveno-koristan rad, zaboravi na te pare, nego gledaj kako ćeš u firmi da opravdaš gubitke. I Gare je dobar? Svaka njemu čast, ali ja toliko govno ne umem da budem.
______________________________________________________________________
- O, školski, gde si ti, nema te 100 godina. Šta radiš?
- O, školska, otkud ti? Pa ti sve mlađa i mlađa. Hehehe... Ništa naročito, školska, preživljavam kao i svi. Završio faks, 3 godine tražio posao, jedva sam ga našao pre 3 meseca. Radim kod kod Gileta, rintam za minimalac po 12 sati dnevno, i to na crno. Vidiš da je jebeno vreme. Teško se nalazi posao, a i plate su male. Ti?
- E, školski, pa ne možeš tako da pričaš. Treba maksimalno iskoristiti svoje potencijale. Eto, i ja sam završila faks, pa sam i konkurisala na tri različita mesta, odmah su mi svi ponudili posao, ali mi je sadašnja firma ponudila nabolje uslove, još sam posle 2 meseca dobla ponudu jedne nemačke kompanije da pređem kod njih i da odem za Nemačku. Ali nisam htela. Dečko mi je jedan od direktora u firmi pa nisam htela da ga napustim jer smo se verili.
- Svaka tebi čast na diplomi, ali i ja da sam direktor i ja bih te primio sa tolikim sisama. Nešto se ne sećam da su ti tolike bile u srednjoj. I kako toliko sposobna se baš uhvati za direktora, a ne za nekog od radnika?
- Kako te nije sramota? Na šta ti ja ličim?
- To na šta mi ti ličiš nije potrebno da ti kažem jer i sama znaš odgovor. Misli ti da sam ljubomoran ili iskomplekisran, ali znam te više od 20 godina i nemoj da mi prodaješ te priče. Ponvaljam, svaka tebi čast, ali nemam ni pičku, a ni takve dojkare da mogu da budem toliko uspešan. Aj zdravo!
_______________________________________________________________________
Damir Handanović: "Vidi, Brajo, tebra, što sam uradio Dženanu pesmu, a samo sam malo preradio neke Cecine pesme. A i nisam ga mnogo odrao, samo 10 000 evra sam mu uzeo. Hehehe!"
Dragan Brajović - Braja: "Svaka tebi čast, ali ja sam uzeo jednu marokansku pesmu, ubacio par semplova neke kubanske muzike, sklepao tekst od Stanijihih tvitova i prodao Seki Aleksić za 80 000 evra. Opaaaa!"
Damir Handanović: "Auuuu, matori, skidam ti kapu! Kad za ovo saznaju Futa i Marina, ima da puknu od muke."
_______________________________________________________________________