Svakodnevna filmska muzika

Наш јунак устаје, изуједан мамурлуком присећа се полако где је и шта је радио, излази из стана са врло успешне журке вртећи одговарајућу ствар од О(ј)азиса у глави, која га притом у сопственим очима чини незаконито зајебаном фацом. Схвата да се налази на Сењаку и полако се спушта низбрдо ка Сајму.

Међутим, његов превоз долази на сваке три до четири године, те сумња у глави започиње следећу мелодију из Циг...Пирата са Кариба:

00:00 - Још увек шета лаганим кораком низ брдо, благо нервозан, псује јавни превоз у браду;
00:44 - Чује шкрипу Икарбусове аждаје, инстинкти му говоре да је то његова аждаја, трчи;
01:31 - Зарђала Икарбусова аждаја му пролеће испред носа, међутим он не запада у очајање јер на дупету аждаје пишу бројеви који нису његови, нада опстаје, стиже нови аутобус, свеже исполиран, удобан и са његовим бројевима;
02:02 - Курац! Жути ниоткуда опседају аутобус. Флуоресцентне немани претећи гледају у народ који остаје на станици и псује им све живо и мртво. Наш јунак још увек не доживљава нервни слом, у даљини се кроз маглу указује трамвај, али станица је ограђена, саобраћај густ а подземни пролаз јебено мучење. Трчи као нездрав;
02:26 - Пентрајући се уз степенице држи корак са трамвајем. Не занима га где ће га одвести, улеће, риџована нема, мрднуће се од Сајма, биће ближе дому, склониће се са зиме, победа!