Sve je to škola života

-Тебра, како је прошао врк енд чравл за сиротињу у Напуљу?
-Било је све супер док локалним дунстерима нисам рекао да је Марадона наркоман па ме претукли каишевима.
-Нема везе, све је то школа живота.

-Тата, оставио ме Славко.
-Па што, сине?
-Не знам стварно, било нам је дивно, само ме је назвао и рекао ми да га је баш брига за биљке, дабогда све цркле и да не жели да гледа како пчела долази на тучак сваки боговетни дан у ботаничкој башти, да смарам са ботаничком баштом и да он хоће мој тучак а не тучак суматранске кале.
-Све је то школа живота.
-Не раузмем?
-Ал' разумем ја Славка.

-Госпођо Меј, бомбаш самоубица се разнео у Манчестеру на концерту неке поп-звезде.
-Имигрант?
-Заправо не, рођен је у Лондону али је пореклом из Либије. Никад није био тамо, тек кад смо смакнули Ел Гадафија почео је да остварује везе са матицом, претпостављамо да је у доуслуху са неким екстремистима који држе одређене положаје у Либији.
-Хммм рођени Британац либијског порекла се везао за новоуспостављене банде у Либији после збацивања диктатора? Ето, мој Џонсоне, све је то школа живота.
-Је л' то значи да се не мешамо више у унутрашња питања других држава и да су корени тероризма много дубљи?
-Јебем ли га, бомбардујте Ел Асада, нек види народ да предузимамо нешто. Шта је најгоре што може да се деси?