Trenutak kada se individua u potpunosti razočara u život i izgubi svu nadu da će ono bolje sutra doći prekosutra. Spoznaja da je svet sjeban do maksimuma i da ne postoji dovoljno jaka brlja da zaleči rane junačke ili potpomogne stanje prepariranosti koje neki nazivaju i mrtvačkom ukočenošću.
- Kume, znaš za onu glumicu što je glumila u Insepšnu?
- Ona, Džuno... Elen Pejdž?
- Aha, baš ta.
- Šta sa njom?
- Znaš da je lezbača?
- Stvarno? Pa, dobro, nisam ja gadljiv na lezbače, samo da ne liče na istočnonemačke bacačice kladiva, haha.
- E, pa promenila je pol i sada se zove Eliot Pejdž.
- Šta joj... ovaj - šta mu je to trebalo?
- Ko će ga znati, kume.
- Pu, kume, polude ovaj svet.
- Polude, polude. E, a jes' čudo za scenariste Matriksa, braću Višovski?
- Šta sa njima?
- Pa, sada više nisu braća nego sestre - obojica promeniše pol.
- Pu, sve ti jebem! Koji moj sad to?
- 'De znam, kume... A, jes' čuo ti...?
- Kume, umrećeš budeš li nastavio da govoriš.
Primjer za primjer! *