Svetac-pojtarije

(Рас, 11. јануар 1190. године, негде око 9:00 по средњоевропском времену)
Вукан Немањић: Оооо, торима, славило се синоћ добро, а? Пао неки секс на брзака, а?
Стефан Немања: (себи) О, Боже, где ли сам погрешио с овим идиотом? (Вукану) Мали, као прво не дери се, боли ме глава, као друго добио би сад само такве батине да ме не боли претходно наведена глава.
Вукан: Ма опуштено, торима, реци свом сину шташ од лекова, ионако идем да купим нови шампон с аромом лаванде, кажу то сад модерно.
Стефан Немања: (себи) Ем је идиот, ем се још и пропедерисао, еј! (Вукану) Да ми узмеш кафетин, али од Рашанке, не к'о прошли пут увозни из Дубровника, шчуо?!
Вукан: Добро, добро, торима, одо' ја.
Стефан Немања: Нисам ти ја торима, мајку ли ти неваспитану!
(слуга Прибислав дотрчава)
Прибислав: Господару, долази нам Берислав са делегацијом из Босне!
Стефан Немања: Добро, добро, нека уђу, изнесите им бурека са сиром за добродошлицу.
(отвара се капија)
Берислав: Де си, Нецо, мађио!
Стефан Немања: Ојха, Бериславе, шта маи?
Берислав: Нешто си ми нерасположен, нису те ваљда опет напали Византинци, матер им осунчану по сред пичке јебем?
Стефан Немања: Нису, ал' видим да си ти и даље елоквентан при помињању Византинаца.
Берислав: А ти не би био кад би ти тикет отишао само зато што је логотет Рангаба омашио пенал јер је пуцао небу под облаке?
Стефан Немања: Добро де, једна текма и ти одма' пиздиш на целу Византију, не мере то тако, е.
Берислав: Ма шта не мере, мајку им мртвосану јебем на сред Врхбосне посред двојке!
Стефан Немања: Ау бре, ајд' што псујеш к'о Ђарма, него што се дереш, видиш да ми пуца глоОова.
Берислав: Што, пале неке оргије на светац-појтаријама, а, а?
Стефан Немања: Хехе, па мало, него сам мешао нека пића, па ме боли к'о да ме војвода Трпимир удара чекићем по тикви цело јутро, мало сам се смирио сад док је био Јутарњи на РТС-у, ал и даље боли, јебе кеву.
Берислав: Било неко набацивање, секс неки набрзака, а, реци своме Бериславу?
Стефан Немања: Тебрекс, шта ти пада на памет, ја сам ожењен човек с петоро деце и владар једне земље, зар мислиш да бих се ја упуштао у тако нешто?
Берислав: А како баронишеш, пизда ти материна баронска, мени јављали да си напумп'о једну византијску деспотицу, а овамо као ожењен човек, хехе, сећам се ја тебе, е!
Стефан Немања: Је л'? Е па мораће да падне нека чистка у Тајној агенцији, види се да не раде свој посао, само једу меса к'о Џеки, биће изгледа неко спаљивање на Завидином тргу.
Берислав: Могу ја да их запалим, знаш да волим ватру?
Стефан Немања: Ћоримау, прошли пут кад си запалио оног богумила, раширио се пожар по Ждрелу, морали смо зовемо ватрогасце из Дубровника да помажу, зајеби, ако 'оћеш да будеш пироман, мораш научити правилну технику спаљивања.