Redak narodni heroj među svecima. Pokošen puškomitraljezom na obali Sutjeske. (Sumnja se u Sv. Josipa Kumrovačkog, kao naredbodavca likvidacije Savine. Ovakvi incidenti su opšta pojava u paleo-periodu.)
U čast ovog junaka, školarci svakog 25. januara crtaju i slikaju Savu, u tehnici akvarel-gvaš na bloku br.5. Tada se i horski peva prigodna pesmica ”Kovačević Sava Školska Slava”. Portreti nakon toga bivaju ritualno odloženi u kontiš, gde veselo pucketa vatrica, razgaljujući zimsko poslepodne. (Deca džaraju vatricu i poju: ”Koliko varnica, koliko parnica”)
Često biva nepravedno zamenjen sa srpskim arhiepiskopom Savom Nemanjićem. Slučaj čiste homonimije.
Sv.Sava Kovačević, je opisan u narodnim pripovetkama kao promićuran isposnik-lutalica, koji seljacima i lakovernom življu smešta svakake burgije.
Tako su jednom, negde u Bosni, partizani čučali u jendeku, tj. u zasedi, očekivajući nemački konvoj sas hranu i jorganče.
Kad eto ti ga kamion, brekće brdom. Partizan baci granatu pod njega, ova grkne, a Švabo iznenađen, ukočio se i koluta očima. Al’ ne zadugo - evegi bajonet pod plećku. (Švabo 2, suvozač, je umro prirodnom smrću, od zorta.)
Otvore partizani ceradu, kad - ćuner!Nema ništa do neka kofa u ćošku, smrdi na kolomast, a prazna.
Ništa, jebiga, partizani krenu da glođaju gume od kamiona. Mali zalogaji, nakvašeni pljucom, da omekne.
Kad eto ti ga Sv. Sava Kovačević na kobili Davorjanki, pita one partizane što glođu, šta se zbiva. Ovi vele: trebalo je da bude unutra svakakog koljiva i tarane, al’ nema ništa, nego ona masna kofa tamo. Pa su se snašli i sad glođu gume.
Tek će Sava:
”Ranjenicima gume!
Vama felne!”
A zarobljenicima kuciste od menjaca zbog radi postovanja pravila ratovanja.