Tročlana ekipa, zvana trio fantastiko, magični trio ili tronožac. Uvek se drže zajedno, taj se nije rodio ko bi njih razdvojio. Na pomen jednog ljudima pred očima bljesnu i druga dvojica. Jedan je uvek mozak ekipe (Otac), drugi radilica (Sin) a treći spiritus movens tj. duhovni pokretač (Sveti Duh).

To je sveto trojstvo "Ko ti je ukrao?", "Gde si izgubio?" i "Jel ti dobro?".

Nije zgoreg pomenuti da su ova pitanja besmislena i neodgovorljiva, ali takodje da ih i sami instinktivno postavljamo. Testirajte svoje sagovornike i uverite se.

Fudbal, politika i prosveta.
Tri stvari u koje se svaki Srbin "po default-u" razume. Samim rođenjem u našem narodu je stekao svo svetsko znanje u ovim oblastima i sve bi tu doveo u red da mu neko samo da vlast na 24 sata.
A posle ga ne pomeriš sa vlasti godinama. I naravno da ništa ne sredi.

Tri aktivnosti koje nas dovode do apsolutnog kosmičkog optimuma, ekstaze, nirvane, zadovoljavaju naše potrebe i karmu, čine nas ispunjenim iznutra i izvana. Prema svim religijama, kao i teoretskom dijelu joge i tai-chija, ove tri aktivnosti su ono zbog čega život postoji kao takav.

Skupina od tri stvari, predmeta, hrane ili ljudi, koji prosto ne idu jedno bez drugog

Мајчица Србија, браћа Руси и сестре Украјинке.

Феномен који је познат још и као : '' невоља никад не долази сама''. Дакле вечита парола оних који мисле да су баксузи у жиовту и несрећници. Први део тројства су наравно емоције. Дакле, онај који је под утицајем светог тројства прво пати од љубавних проблема. Или не може да буде са девојком о којој има мокре снове или га је оставила, велика (о БОже) никад прежаљена љубав. Па се у том тренутку осећа као да је највећи баксуз на свету и да се лепе ствари дешавају само другима. Но наравно, свака лоша ствар која му се догоди, је управо оно што и очекује, ништа не може пријатно да га изненади. Други део тројства је физички проблеми. Јер наравно кад те остави девојка у коју си смртно заљубљен, падаш у неке десперије, па самим тим утичеш на своју исхрану те имаш проблема са стомаком. Но, да невоља никад не иде сама доказ дође тако што почну и крајници да те боле, или на пример неки други део тела који иначе не глуми тако битну улогу док не почне да боли.. Главобоља, зуб, ухо... И наравно трећи део тројства је онај финансијки или пословно-школски... Кад те већ ово све стигне овако, наравно да ћеш се непрописно паркирати, или добити отказ, или можда једно пет кечева у школи. Наравно, јер ти си највећи баксуз на свету и ништа лепо не може да ти се деси. Иако си се само паркирао код трафике на тортоару да уплатиш кредит, онај проклети комулани дебил се већ телепортовао и сликао ти ауто и никако не можеш да се ''договориш'' са њим да му је боље 500 дин у џепу него плата двадесетог у месецу, не може да разуме шта је бонус, већ је утупљени поштовалац правила. Но, зато што си се задржао са комуналним полицајцем, касниш на посао. А баш тај дан ниси смео да касниш јер се нешто јако битно дешавало у фирми и твоје понашање се неће толерисати, дакле добијаш отказ. Декинтиран си и мораш кући, успут треба да свратиш до апотеке да узмеш неке лекове за болове, а при том ти стиже и порука да те је девојка преварила са најбољим другом,а затим да сте прешли рачун на телефону једно 2000 преко дозвољеног..

Kad god udjem na internet postoje 3 obavezne stvari.
-Facebook-za druzenje
-Vukajlija-za smeh i razonodu
-Youtube-24/7 muzika

Леба, салама и кечап. Три чаробна састојка који, уједињени, дају довољно енергије да изгураш дан. За даном. Леб је ту да обезбеди угљене хидрате, саламура представља веома квалитетан извор протеина, док кечап своју улогу у оброку игра тако што подмаже залогај како би лакше склизнуо низ гушу, таман толико да се не задавиш, сиротињо.

Без обзира на стање у држави које све више подсећа на Мексико, милион незапослених и још два пута толико оних који диринче од јутра до сутра за минималац, на гломазне, споре и троме институције, на процват криминала, корупције и сиве економије, на контејнере који су толико запоседнути да им више не можеш ни прићи да бациш смеће, већ мораш да се у маниру Леброна Џејмса добацујеш са двадес' метери, на ријалитије као врхунац културних дешавања, на сечу плата и пензија и опште безнађе и психичко посрнуће, народ ипак није заборавио оно што је изнад свега наведеног, за њега најважније.

А, то је вихор и колоплет религије и национализма, сервиране од стране спреге државе и цркве, који из пепела уздижу духовну беду овог народа својим идолопоклонским песмицама, религијским баронијама, празним обећањима и бајкама о рају, што на овом, што на оном измаштаном свету, док вам за сво то време цегер секу и једни и други, односећи вам живот испред носа.

Но, верујте - биће боље.

Učitelj, poštar i pop u selu.

Neko ko se uvek drži zajedno.