Svi moji putevi vode do nje
Naizgled tako nebitna, mala i čupava. Bježi od očiju slučajnih prolaznika, pokušava da se sakrije od svih... Svi maštaju o njoj, čak i vi. Zna mnogo više nego što biste pomislili i negdje u dubini je jako topla iako na prvi pogled ne izgleda tako.
Trudite se da doprete do nje, i kada pomislite da ste uspjeli – TRAS, padate na dno.
Gdje god pogledate oko sebe vidite nju, osjećate njen miris, vidite kako vas priziva, a tako je daleko...
Nakon toliko vremena provedenog misleći na ono što se krije unutar tog čupavog stvorenja (kako je od milošte zovete u mislima) jednostavno shvatite da svi putevi vode ka njoj... Vaše misli, snovi, lutanja su sva vezana za nju.
Trud uložen na spoznaju unutrašnjosti pada u vodu i na kraju vam ostaje da pođete u javnu kuću i dobijete čupavu, obrijanu, mirišljavu ili smrdljivu, kakvu god poželite, biće vaša samo vaša. Pička.
