Sve počinje ovako,posle neko vremena izgubljenog po okolnim kafanama i kafićima, vijanja gaborki i lokalnih radodajki, pojavi se ONA, tako iznenada kao grom iz vedra neba, upoznate se, ali se ne smuvate odma, krenete da se viđate, izlazite, šetate se parkom, držite za ruke i sve te lepe stvari kojih ima na filmu. Prvi put posle dosta vremena osetite nešto neobjašnjivo, nešto što niste nikada osetili, jer do sad jedina ljubav koju ste osetili je kada vas zagrli majka i kada odete na utakmicu. Sad je ona tu, zajedno ste i sve tajne delite između sebe, tebi je sve to novo, ali ti i na neki način prija, prija ti to što je neko uvek tu pored tebe da ti pruži ruku, Od jednom ti nije toliko bitno što ti svi ortaci govore da je to već viđena priča i da se ne zalećeš puno, boli te ku*ac da tako kažem, imaš nju ! Onda kao po pravilu krenu te male svađe, kako previše ideš na utakmice, kako čuje da se viđaš sa drugim devojkama i ostale gluposti, krene sama sa drugaricama da izlazi, one joj pune glavu, posle nekog vremena te i prevari, a ti to kasnije tek skontaš, odlepiš i vratiš istom merom, ali dok ti drugu sutra zaboraviš ona sa njim ostane u kontaktu i vidi se par puta, posle toga raskineš jer ti je dosta svega. Sledi žestoka svađa o tome kako si ti za većinu kriv i kako ti je samo utakmica važna, ne odgovoriš joj ništa već sedneš u voz i zapališ na utakmicu. Vraćaš se sa utakmice samo razmišljajući o tome da li vredi pokušati opet, kad odjednom, tuča, nemate gde, se svih strana sevaju šake,a ti samo pokušavaš da se odbraniš, padaš na zemlju i scena kao iz filmova, vidiš upaljenu baklju na podu i tek tada skontaš da si i ti pao na zemlju. Probudiš se u bolnici i kažu ti da imaš 4 ubodne rane, a ti se ni ne obazireš već se pitaš gde je ona. Uveče ti dođe sa drugaricom (sa kojom se ti naravno ne gotiviš) i prizna ti da je bila sa nekim dok si bio odsutan,e tu je najvažniji deo, jer kada odbijaš da joj se obratiš, kao vrisak ti para uši rečenica koju izgovara njena drugarica : vidiš da ne vredi, SVI SU ONI ISTI.
