Svi su oni isti

Све почиње овако,после неко времена изгубљеног по околним кафанама и кафићима, вијања габорки и локалних радодајки, појави се ОНА, тако изненада као гром из ведра неба, упознате се, али се не смувате одма, кренете да се виђате, излазите, шетате се парком, држите за руке и све те лепе ствари којих има на филму. Први пут после доста времена осетите нешто необјашњиво, нешто што нисте никада осетили, јер до сад једина љубав коју сте осетили је када вас загрли мајка и када одете на утакмицу. Сад је она ту, заједно сте и све тајне делите између себе, теби је све то ново, али ти и на неки начин прија, прија ти то што је неко увек ту поред тебе да ти пружи руку, Од једном ти није толико битно што ти сви ортаци говоре да је то већ виђена прича и да се не залећеш пуно, боли те ку*ац да тако кажем, имаш њу ! Онда као по правилу крену те мале свађе, како превише идеш на утакмице, како чује да се виђаш са другим девојкама и остале глупости, крене сама са другарицама да излази, оне јој пуне главу, после неког времена те и превари, а ти то касније тек сконташ, одлепиш и вратиш истом мером, али док ти другу сутра заборавиш она са њим остане у контакту и види се пар пута, после тога раскинеш јер ти је доста свега. Следи жестока свађа о томе како си ти за већину крив и како ти је само утакмица важна, не одговориш јој ништа већ седнеш у воз и запалиш на утакмицу. Враћаш се са утакмице само размишљајући о томе да ли вреди покушати опет, кад одједном, туча, немате где, се свих страна севају шаке,а ти само покушаваш да се одбраниш, падаш на земљу и сцена као из филмова, видиш упаљену бакљу на поду и тек тада сконташ да си и ти пао на земљу. Пробудиш се у болници и кажу ти да имаш 4 убодне ране, а ти се ни не обазиреш већ се питаш где је она. Увече ти дође са другарицом (са којом се ти наравно не готивиш) и призна ти да је била са неким док си био одсутан,е ту је најважнији део, јер када одбијаш да јој се обратиш, као врисак ти пара уши реченица коју изговара њена другарица : видиш да не вреди, СВИ СУ ОНИ ИСТИ.