Snajka tek u kuću došavši reši da ukućane kiflicama obraduje dok su oni u radu bili u polju. I zamesi testo snajka al budući nevešta još u tome poslu kiflice da narastu nikako ne hteše. Al ona ih ispeče nekako tako skvrčene i ostavi na stoče pred kućom da se lade. Otud išo štrokav moler pa ugledavši kiflice lukavstvo smisli. Reče: snajka pa zašto si ova govanca ostavila ovde da se suše? Kakva govanca, bog s tobom, to su kiflice, doduše be kategorije, odgovori ona. Ma jeste, nije, jeste, nije, oni se tu raspravljaše a svinja to ugledala pa neopaženo ceo pleh izjede. Kad se okrenuše moler i snajka a ono prazan pleh a svinja se kezi pa im kaže bolje da ste to vreme umesto raspravljanja utrošili na određene stvari i namig namig onim brašnjavim očicama belih trepavica a snajka i moler postiđeno pognuše glave, i tu je konac priči.
pouka:
kao i svaki zanat i kiflicogradenije se krade od starijih žena u kujni. Tu pripaši kecelju pa pogled odvoji sve umiljavajući se ah bako bako mili li vam mrav pod pupkom kad se kvasac stavlja reci mi. Samo tako kiflice dobre biće.
bravo za mladog autora