Svoje se meso ne jede

1. Ja sa 7 godina. Bez brige na ovome svetu. Izlazim u pola 8 posle "Zmajeve kugle" i uz zvuke sirene koja upozorava na vazdusnu opasnost igram fudbal na ulici. Oca budi sirena preumornog od posla i mora da me juri po ulici jer "Buaaa ja necu kuci". On me podize na ramena i nosi kuci, ja se smejem.

2. Ja sada. Krecem sa letnjeg posla koji radim jer mi trebaju pare za more...hvala Bogu, kolima. Bez klime, ali bolje nego GSP. Jurim da stignem na trening, kasnim, nema camca, a ja na veslanju...super! Jedva dobijam camac pri kraju treninga na pola sata, al eto zaboravio rukavice, pa sad imam planetarne zuljeve na rukama...Stizem kuci vidno besan i zelim samo da jedem nesto i pod tus pa na spavanje. Tokom obroka, dok sam zvakao neki rostilj od prekjuce i luk, otac je dosao i konstatovao NAGLAS da smrdim na znoj i da treba da pocnem da koristim neko sredstvo za dah. Prekida moj obrok i tera me napolje da rascistim neko lisce po dvoristu koje je kisa odnela. Taman lezem u krevet i zaspim, ali "HE'S BACK!" u 00:30 da mi kaze kako sutra treba rano da ustanem i da gasim svetlo. Posle 10ominutnog roditeljskog predavanja se povlaci, a ja, potpuno razbudjen, ga pitam da li je on dobro i kako je danas proveo dan...a sta cu? :)