Opis retke vrste administrativnog radnika, uglavnom starije generacije, koji je tolika dlaka u jajetu da zamišlja kako to što piše u hrpi besmislenih formulara zaista ima neko značenje za status stranke. U naslovu je dat primer famoznog "ŠV" obrasca, koji se naplaćuje skoro 200 dinara, a izuzev popunjavanja prostora debljine 1 mm u studentskom dosijeu, nije poznato da je ikada imao ikakvu drugu upotrebnu vrednost (osim eventualnog traženja broja telefona, ako student dotični podatak nije ostavio na drugom mestu).
Istinit primer 1: ja u banci, donosim nedostajuću dokumentaciju za stipendiju. Dobro, pojedini detalji su preterani, radi naglašavanja besmislenosti situacije.
Ja: Dobar dan.
Sekretarica: Izvolite.
Ja: Pomenuto mi je da treba da donesem izjavu o prihodima u domaćinstvu, urinokulturu i DŽGB 88.
Sekretarica: Da, naravno. Molim Vas... Aha, pa ovaj DŽGB 88 ste popunili običnom olovkom. Molim Vas, podebljajte hemijskom.
Ja: A, u redu, naravno...
(pet minuta kasnije)
Ja: Evo, doneo sam...
Sekretarica: Dajte... Znate šta, na dva mesta, ovo "B" liči na pisana slova, a mi prihvatamo samo štampana. Molim Vas, uzmite prazan formular, pa ponovo...Istinit primer 2: ja upisujem narednu godinu studija. ŠV obrazac (pored stotinak drugih stvari) čeka spreman. Posle 3 sata čekanja.
Referentkinja: Hajde, daj te papire.
Kolega iza mene: E, ispao ti je ŠV obrazac. Šta ti ovo piše za nacionalnost- Džedaj?
Ja: Psst!
Referentkinja: Hajde, daj i to! Ništa, sad si upisao narednu godinu! Vidimo se!
Na naslov. :) +