Kad mi je bilo 30 godina napustio sam rodni zavičaj i jezero svog zavičaja, i otiša u goru. Tu sam se napajao svojim duhom i svojom samoćom i nije me to umorilo za 10 godina. Tad sam bio stidljiv lik koji je odlučio da pusti bradu, i sve je počelo od tad da se menja. Možda me i znate kao riđeg frajera iz reklame za viski Dejvida Bekama. Da biste stekli prijatelje potrebno je uložiti napor. Mala je verovatnoća da će neko sam poželeti da vam bude prijatelj ako se večito sklanjate. Stoga odlučih uz konsultaciju sa suncem da se vratim nazad u rodni zavičaj i jezero svog zavičaja. Diploma je mogla da me odvede u inostranstvo, da sreću potražim tamo, mada sam i u novobeogradskim blokovima, gde sam odrastao, imao stan, posao i sve uslove za život. Ipak, odlučio sam se za selo.
Ljudi su spremni na bračni život samo kada su socijalno, emocionalno i psihološki sazreli za preuzimanje odgovornosti. Uslov za to je da se psihološki odvojite od primarne porodice, odnosno da ste sposobni da samostalno donosite odluke. Kad se samo setim da sam do juče bio sveže obrijan. Nisam ni slutio kako svrab moje riđe ukovrdžane brade može da bude erotski privlačan, upozoravam na vreme da ovim stvarima nulti zakon termodinamike može biti doveden u pitanje.
Dolaskom u rodni zavičaj i jezero svog zavičaja bio sam iznenađen velikom promenom. "Sve mi nedostaje!", kratak je i jasan komentar mnogih čitalaca "Blica" na naše pitanje "Šta vam najviše nedostaje iz vremena stare Jugoslavije". Ja kažem da mi najviše nedostaje sloboda koju smo imali, a sada mora čovek da trenira borilački sport, jer ne zna šta ga čeka na ulici. Nasilje je katastrofa. Tito što nam je dao, to ne može da se vrati više ko god da dolazi ovde na vlast.
Kao što se da pretpostaviti sreo sam dosta poznatih lica ali mene teško bilo ko da je prepoznao. Uvek sam mirisao na viski iz reklame Dejvida Bekama i nivea kremu koju sam nanosio na svoju senzibilnu kožu. Prvo mesto u kom sam okušao svoju sreću bio je naravno veliki motel, koji je držala ko drugi do Švabica. Nisam ni mogao da pretpostavim da se to mesto toliko premenilo. Ranije si mogao tu da sedneš i na miru popiješ nes, hladan-nemućen. Ali sad se pretvorilo u pravi kupleraj oprostiće čitalac na izrazu. Ali kao što rekoh, u svojoj brđanskoj naivnosti, napojen svojim duhom u samoći koje me nije umorilo ni za 10 godina uopšte nisam mogao da pretpostavim kakvo je to mesto danas.
Dobio sam dovoljno slobode za manipulacije i prevare. Krenuo sam sa drugaricom da proslavim rođendan. Pre toga, napunio sam džepove novcem od familije. Bili su izdašni. Drugarica je, dok smo pili i pušili, odjednom rekla: "Hajde da se častimo heroinom". Nije trebalo dvaput da kaže. Imao sam dovoljno novaca.
Uh, kako sam se navukao. Gde sam bio čitavo vreme, grdio sam sebe. Ovo je prava stvar; heroin je kul, vrtelo mi se u glavi. Tako je krenulo, od jedne osmine dogurao sam do dva grama dnevno. Drugaricu sam ostavio kada je počela da se bode. Nastavio sam sa šmrkanjem. Našo sam novo društvo. U njemu obavezno diler.
"Nemaš pojma o životu u raju ako nisi probalao ekstazi", čuo sam izgubljeni glas. Probao sam. Nešto me podiglo. Ponelo put neba. Leteo sam visoko iznad rodnog zavičaja i jezera svog zavičaja, i svima se podrugljivo smejao. Posebno matorcima. Postoje određena stanja jednostavnog termodinamičkog sistema (koja se nazivaju termodinamički ravnotežna stanja) u kojima je on potpuno određen unutrašnjom energijom (U), zapreminom (V) i broj čestica svake od komponenti koje čine taj sistem (N1,N2, ... N3).
Sažaljenje! Sazaljenje prema višim ljudima! Povika, i lice
njegovo pretvori se u čelik. Neka! To – to je bilo i prošlo! Moja patnja i moje sažaljenje – šta je stalo do njih! Zar ja težim za srećom? Ja težim za delom svojim! Tako je! Došao je lav, deca su moja blizu, sazreo sam, moj čas je kucnuo: – Ovo je moje jutro, oslavio je
moj dan: ovamo, sad, diži se, veliko Podne!
Tako je govorio Rojken4.