Prokletstvo familija sa jednim vozačem. Bračnog druga tamo, đecu ovamo, a na kraju i sebe na jutarnje odredište. Popodne ista priča. A uz gradske gužve, kao da radi još jedan posao.
ZVRRRR
- Alo, brate, đe si?
- Đe si ti? Čekamo te, kasniš!
- Evo, taksiram familiju, prvo đecu u školu pa ženu na posao.
- Čuš, ženu taksiraš. Pa plati li ti vožnju?
- Platiće mi večeras, ne brini ništa. Stižem najbrže što mogu.
- 'Ajde, 'ajde, ne leti. Nije cukar u vodu.
...
- I poslije podne da mi tačno javiš kada da te čekam. Juče sam pola sata stajala na ulici, ko siroče neko.
- Kako da ti kažem, kako da znam, gužva je, idemo kreni - stani. I taksi da si zvala čekala bi.
- Ne interesuje me. Javi mi tačno.
- Dobro, ovako ćemo, javiću ti se kada prođem Pejton a odatle imam još 4,7km a krećem se prosječnom brzinom 30km/h. Proračunaj.
- 'Oćeš li ti da ti platim ovu vožnju večeras ili nećeš?
- Zvaću te kada stignem pred zgradu.
Eto ti sad. Nevalja kad žena sedne za volan, ne valja kad ne sedne...
Ne znate ni vi pšta oćete! :P
Do skoro sam bila u velikoj zabludi misleći da sam u prednosti kad me drugi voze.
Ustvari je obrnuto :)
imati svoje auto je dobro, sloboda i još ponešto. ali, biti jedini vozač u familiji i nije baš. jutros sam krenuo na posao, maloprije sam stigao. i tako skoro svakog dana, kursevi, kod doktora,... a žena kaže, nema problema, ja ću taksijem ako ti nećeš da me voziš. i onda ja to bacim na papir i zaključim da je bolje da vozim. mi u pg nemamo tramvaje i sl. gradski prevoz nam nije neki :)
to jeste, s kraja na kraj grada, pješke, za pola sata. žalim se ja sestri u BG kako često putujem do budve i nazad, sat vremena vožnje a ona mi kaže da svakog dana u prevozu provede duplo više a ne mrda iz BG-a. BG je grad :)
Pa pola sata se napešačim samo do stanica i od stanica. Inače te razdaljine do 3-4 km idem peške, mrzi me da čekam prevoz i da se gnječim.
to mi i ona priča. ma i ja kad odem u BG koristim prevoz, ovdje ga nekada džaba čekaš. zato taksista imamo više nego stanovnika :)
i jeste i nije. ako je posao u kancelariji onda ok (mislim na jednom mjestu, fabrici, laboratoriji, svejedno), otpješači se do posla i nazad. a ako je terenski kao moj, teško da bih pješke išta stizao. kad sam bio student išao sam pješke na posao i nije mi smetalo (mada sam bio i za nijansu lakši nego sada) :))))
Ima i Ela da polaže, neću ja da taksiram +