Tankolozović

Љето господње 1902.

- Вукосава, забрањујем ти да се виђаш с оним Мартиновићем! И он је гологузовић, и отац му је био гологузовић а кад смо ђеца били није се на Комуницу са кравом смио потућ'! А ђед? Ко му је ђед? Знаш ли, јер ја не знам?
- Али тата, ја га волим! Мени без њега живота нема! А он је вриједан, није лијенштина.
- Откад љубав има икакве везе са браком? Ето, ни мајка твоја ме у почетку очима није могла виђет' а виђи нас сад! Ти, сердарева шћер, да пођеш за неким танколозовићем? Живота ти без њега нема? Нека чоче! Само преко мене мртвога!
- Е вала, ако је тако, да сам на твојем мјесту пазила бих што једем и пијем, па да видимо ко ће први!

--------------------------------------------

Љето господње 2002.

- Је ли, ко би овај бучни дрипац те сад изађе?
- Неки Зечевић. Пријетио је да ће да полупа локал, зато што што сам му грешком донио слађу умјесто без шећера.
- Па што не избаци говна напоље? Иии, па промијенио си се много за ових петнаест година колико се нијесмо гледали. Некад би му лобању отворио због такве дрскости, а сад...
- Времена су се промијенила. Сад је овај највеће мудо у крају...
- Што, је л' му отац неки главоња?
- Ма какви, отац службеник, мајка чистачица, ђед копао кртолу по Бањанима. Ал' има се, може се... Свето тројство глисери-цигаре-Италија, јеби га...
- Мислио сам да сe танколозовићи живи не смију чути у друштву, њих смо редовно на поријекло спуштали кад се ускурче.
- Било некад, друже. Било некад...