Tatina kćerka

Prekrasno dete, puno vrlina, i prefinjenog ponašanja, obasipano pažnjom od rođenja. Dete kakvo bi svako poželeo da ima. Uredno, vaspitano, sa svim peticama u školi, posle koje pravo ide na solfeđo. Naravno ima i ona svoje bubice, ume da sluša sinfonijski orkestar i posle pola jedanaest, a da ne legne da spava. Ali dobro, dete je to.

Popodne uživa u Milfordovom čaju sa majkom u salonu dočekujući njene goste, pokazujući punu zainteresovanost za sve o čemu one besede. Taj isti čaj pije sa ispruženim malim prstom, a za razliku od njenih vršnjakinja ne čita "Bravo" magazin umesto "Korena romantizma", već razmišlja o baroknoj umetnosti i razmišljanju Mikelanđela Karavađa.

Životna želja joj je da se uda u istom društvenom kremu u kojem se i ona nalazi, da prefinjenost prenese na svoje dete, i tako nastavi višedecenijski ugled koji njihova porodica uživa. Kafu izbegava, alkohol je poslednji put probala na Slavi, a od sporta najviše uživa u badmintonu sa drugaricom iz detinjstva. Naravno, koji igraju u vrtu iza kuće.

Isti taj vrt služi joj i za šetanje, naravno pobogu sa kišobranom i belim rukavicama, dok se odmara pred višečasovne probe baleta i časove lepog ponašanja. Svaki trenutak joj je u potpunosti isprogramiran, a od rasporeda ne odstupa ni na tren. Ili bar tako tata misli.