Te četrdesete

Eto, polako dogurah do tih četrdeset godina... dobro, nisam ja lično, al' gledam da će biti tako. Daleko su tridesete, ali još dalje dvadesete. Neki zli jezici bi rekli da si mator, al' ne, nisi ti mator, ti se spremaš na to, ušao si u drugo poluvreme i te šeme. Op! Rima, poluvreme-šeme, vidi malog. Ček', ček', da se vratim na temu. Da ne pucam po moralu ovih +40, nećemo o tome kako se polako bližiš penziji, kako tukson prestaje da te sluša, malo-malo pa ste u nekoj zavadi i to.
Elem, te četrdesete i nisu tako loše, imaju one svojih prednosti... npr. nikad više nećeš dobijati kaznu za prekoračenje brzine, jebiga, više ne juriš da kupiš neku mašinu, sad samo ono, Punto Klasik na rate, eventualno, Škoda Jeti, mini džip, 'iljadu šesto kubika, registracija ništa, potrošnja ništa, a možeš da vučeš tastu višnje kad završi berbu. 'Ajd da se ne udaljavam od teme... više ne moraš da zajmiš pare da izvedeš neku cicu, jebiga, žena tu, nema puno mrdanja, eventualno, tablić sa kumom subotom uveče. Nema više jutarnjeg mamurluka, sad smeš da se napiješ samo na slavi kod nekoga i to ako ti je baš, baš blizak prijatelj il' rođak. Kad smo kod toga, tu je i žena, ima ko da vrati auto, prc! Eto kurac taksistima, znali da oderu kad vide da si pijan, pa ti još ostavi broj, da te odveze ujutru do kola, banda! Ima tu još lepih strana, ali ovo su neke od bitnijih...