Jedan od "najvaznijih "predmeta u osnovnoj skoli,pored muzickog i likovnog.U vreme posle rata ,neka mudra glava je zakljucila da drzavi treba vise radnika i da sa njihovom obukom treba poceti u najranijem detinjstvu i tako smo dobili opste tehnicko obrazovanje,poznatije kao OTO.
Koliko pamtim,kabineti za OTO su bili puni ,kojekakvih alata,postera sa delovima motora,raznoraznih prekidaca i sl.,mada najbolje pamtim komplet za OTO koji smo kupovali zajedno sa knjigama.U njemu se nalazilo parce sper ploce,par shemica i kostalo je kao vrag i bilo je obavezno da se ima!
Na ovim casovima je obicno bila opustenija atmosfera ,pogotovo kad smo od te sper ploce isecali neke delove ,rezbarskim lukom i onim idiotskim testericama ,koje su pucale posle svakog reza.Secam se kakve sam ovacije dobio od drugara u odeljenju ,kada sam doneo od kuce busilicu i ubodnu testeru.......
Najaca fora mi je bila u osmom razredu,gde smo kao nastavnu jedinicu imali "Kako napraviti reso"!
Salu na stranu,ovaj predmet i nije bio tako los,samo da smo imali kadar koji je bio sposoban da nas nesto nauci,jer nastavnici OTO-a su uglavnom propali tehnicari ili partijci koji su jedva zavrsili neki faks,pa je neko odlucio da su kvalifikovani da rade sa decom.
Danas je u mnogo slučajeva priča drugačija. Više vremena se troši na dosadnu teoriju, ali učionicu je lako prepoznati. Čak smo i bacali po 2000 na komplet za tehničko, a na kraju ga nismo ni otvarali. Što se tiče atmosfere, danas su nastavnici tog predmeta školovaniji i češće stroži.
dje nadje pečat čovječe...ovo tek sad vidjeh
jel ovo skidano kuvanim jajima,ili....