Nevaspitano ili previše hiperaktivno dijete,koje pravi haos,lomi stvari,grize,psuje se...na bilo kom mjestu,ali obavezno u gostima.Roditelji su jedini,koji toga nijesu svjesni.
Najavili se gosti i dolaze za pola sata.
- Oćeli dovest malog sa sobom?
- Aha,pa ne mogu ga ostavit samog kući.
-Uhh,koji je ono teksirat prebio bih ga.
-Ćuti da nas ne čuju ,naljutiće se.
Gosti došli,postavljene meze,a mali rukama hvata sir,odgrize pola i vraća nazad.
Majka teksirata ne obraća pažnju,otac gleda,a domaćin kaže:
-A,nemoj sine,uzmi sve to,da porasteš veliki.
Mali ga gleda i kulira,a sir ne dira.
-(uhhh,nesoju jedan ) u sebi kaže domaćin.
Domaćinov sin,tinejdžer ode u sobu,a malu ulazi i skače na krevet,otvara fijoke.
-Ejj,neka,ne skači tu,nije lijepo.
-E,oćuuuu,aaaaaaaaaaaaa
-Aj,bare se izuj.
-Pušti meeee,hoop,hop,uhhaaaa
-Uhhh,majmune mali,bezobrazni!!
-Sad ću da te kažem kod majkeee!
-Nemoj,nemoj,rekao sam majstore mali.Aj,evo ti autić da se igraš.
Gosti kreću kući,soba nagrđena,autić polomnjen,sir se ubuđao...
-Hvala vam puno,nadam se da je moja sreća bila mirna
-A,kako nije,to je fino dijete (isprebijao bih ga dobro da je moj).
-Jel' se igrao fino u sobi?
-Jeste,bio je dobar,sladak.(Skot majmunski,sad treba ja sobu da namještam ,a autić,uspomena od ujka...uhh skot pokvareni)
-Dođite nam opet. (Dok je taj teksirat s vama,slobodno ne privirujte ovamo).
