reč koja najčešće biva izgovorena kada slušate razgovor između dva Piroćanca i koja predstavlja jedinstveni fenomen ne samo u srpskoj već i u svetskoj lingvistici, pa i šire. Ne označava ništa konkretno ali zato ima jedinstvenu sposobnost da u bilo kom trenutku zameni bilo koju drugu reč u rečenici, a koristi se najčešće kada Piroćanac u datom momentu ne može da se seti adekvatne reči na koju misli. Najbliža reč iz srpskog književnog jezika koja ima približno značenje ovoj reči bi bila "ono", s tim da je reč "tekvojate" tokom vremena znatno više evoluirala i razvila mnogo više korisnih osobina. Može bez problema da se upotrebi i na nekoliko mesta u jednoj istoj rečenici ne smanjujući razumljivost, i osim što onome koji govori znatno smanjuje naprezanje mozga, tera i sagovornika da pažljivo sluša kako bi u svakom trenutku mogao da dešifruje njeno značenje. Na žalost, sposobnost pravilnog dešifrovanja i dekodiranja imaju samo nativni Piroćanci.
"Ženo, daj mi tekvojate, pa s kvo misliš da jedem prženoto jebem ti mater?!" - "Ženo, molim te donesi mi hleb ako ti nije teško." (tera suprugu/domaćicu da brzim pregledom postavljenih predmeta na stolu ustanovi koji nedostaje i isti u što kraćem roku dostavi)
"Boli me tekvojate." - "Boli me kurac."
"'Ovija 'leb je mek k'o tekvojate" - "Ovaj hleb je mekan kao duša"
