Telefonski poziv

Радња, потиснута од стране е-маил и СМС порука, које су заправо оштрице на сечиву отуђења и укретењивања човечанства. Доба његове најшире примене, поклапа са са другом половином двадесетог века, која представља период са највећим порастом људске популације. Другим речима, људи су се јебали к'о да су под присилом, јер су једни друге заправо ЗВАЛИ. Упознаш рибу, узмеш јој број, позовеш је, изађете, одведеш је у стан и помериш јој карличну кост од јебачине, док се са радија чује музика Владе Дивљана. Не шаљеш јој поруке, где ће она из твоје безазлене шале на рачун премијера Цветковића, извући теорију да си овисник фришко пуштен са клинике у Драјзеровој, или да имаш намеру да јој калабастером обрусиш анус, само зато што на крају реченице ниси ставио смајли.

Приликом телефонског позива, паузе у говору, кратак, па макар и исфолиран смех, интонација, све то доприноси осећају људскости и присутности. Са друге стране, приликом СМС комуникације, за писање поруке потребна је већа креативност и умереност него приликом писања фељтона за "Вечерње новости" о Кенедијевој јебачини са Мерлин Монро, јер: "Ма не, нећу ово да пошаљем, помислиће да сам неки манијак, па ћу остати сува курца." Телефонски позив омогућава да својим гласом понесеш своју харизматичност и делове своје личности. Како тога нема приликом чукања порука, долази до неспоразума, хумор се погрешно тумачи, јавља се потреба за штанцовањем лажи, и онемогућује се кључна ствар, која је потребна човеку како би био срећан у вези. Да буде оно што јесте.