Teniski poen
Ništa posebno sada, kada znaš ta čudna pravila, da se poeni broje umesto 1, 2, 3 i 4 sa po 15, 30, 40 i 45. Ali bilo je posebno tek kad si upoznavao pravila igre, koja do tada nisi video.
(Negde u komšiluku, tamo neka '96-a, par nas klinčadije fudbalujemo sa nekom balonjarom, kad dolazi drugar, par godina stariji, sa dva reketa i teniskom lopticom.)
Milan: Eeee, gle'te šta ja imam? Doneo mi ujak iz Nemačke!
(svi u glas): opaaa, kako je prejako! Je l' to za tenis onaj?
Milan: Jeste. Jeste li gledali kako se igra?
Ja: Ja jesam par puta.. Ajde ja ću prvi, može?
Milan: Hehe ajde onda. A'ću te oguzim!
Ja: Haha, da, kao juče u klikerima, kad sam te zguzio za 7 porculanera.. Ajde ti samo.
(Milan servira, pogadja as jer sam ja bio suviše retardiran da bih potrefio lopticu)
Milan: Ahaha, a'si glup! 15:0 opa, idemo!
Ja: JEBEM MATER BRE! ŠTA 15:0?! Pa 1:0 bre konju, tek smo počeli!
I onda je tu palo objašnjenje kako se broje teniski poeni i ostalo, situacija se smirlila i nastavili smo da pikamo.
Mada i dan danas nisam našao za shodno da proverim zašto se koji kurac broji tako, umesto kao u svim normalnim, negej sportovima.
