Tzv. teorija "Đubre" koja kaže da su imućni ljudi koji vode velike korporacije najveći skupljači sekundarnih sirovina na svetu. Sortiranje otpada zahteva izuzetna ulaganja u infrastrukturu za odlaganje i transport različitih kategorija otpada. Ova uaganja padaju na teret svih ljudi koji plaćaju porez, a recikliranje se ne isplati nikom osim onima koji će te sirovine dobiti budzašto da bi ih koristili za proizvodnju u svojim fabrikama. Zaštita životne sredine je samo maska, jer ako se uvede posebno vozilo za svaku kategoriju otpada, povećava se broj vozila, a samim tim i zagađenje.
