Teški Pozeraj

Vođa Radikala polaganim hodom Džona Vejna izlazi za govornicu: ''Poštovani odbornici, znači, ja sam se javio jer , znači, ovo ga, znači, nema nigde. Pa gde ste vi videli, znači, da se, znači, tako troše, znači, opštinska sredstva. Vi ste svi (menja pozu mlatarajući rukama kao da repuje) znači, nesposobni da vladate''. Završava govor i uz pratnju horskog pokliča nabacuje pobednički kez na lice i vraća se na mesto.

Odbornik Radikala koji je zaposlen po partijskoj liniji u opštinskom Vodovodu (iako nema veze sa vezom za to radno mesto) izlazi malo bržim tempom za govornicu i taman kada gledalac počne da misli da će dotični da počne sa brejk-densom, on krene da brejkuje rečima: ''Ovaj, znači, vi što me prozivate za to radno mesto ste obične jajare i fukare. Znači, nije da nije, ali brate realno, znači, izašao je konkurs i ja sam se , znači, javio na njega i, znači, primili su me, znači, skroz legalno i nije po partijskoj liniji. Šta si, znači, Petroviću rekao sad? Pa, šta ja, znači, znam što taj konkurs nije išao preko Biroa za zapošljavanje. Znači, nisam ja Biro brate, znači, ja sam odbornik i, znači, što mene to sad zabole?''

Sednica lokalnog parlamenta je bar za mene tri puta zanimljivija nego sednica skupštine Republike Srbije baš zbog ovakvih teških pozerština koji misle da su kul zato što su takvi!