Pesma u izvodbi Zdravka Čolića sa njegovog sedmog albuma, Ti Si Mi U Krvi, iz 1984. godine. Muziku je napisao Kornelije Kovač a tekst Momčilo Bajagić.
Sinopsis:
Uz aranžman, sačinjen ugalvnom od programiranih sintesajzera, čija je srž ritmička figura izvedena na Linn elektonskim bubnjevima koje je Bata Kovač, ne verujući nikome kao i obično, osobno isprogramirao širom auralne stereo slike, počevši od visokih tomova desno, pa preko bas bubnja putem sredine do levih niskih timpana i nazad opet skokom desno, (ali samo svaki drugi takt), do elktronskog pljeska sa blagim odjekom (i tako, bez velikih varijanti, do kraja pesme), Zdravko saopštava još jednoj, (barem za njega), beizimenoj devojci sledeće:
Kao ugledan vlasnik zvezda, koje nisu za prodaju trenutačno, osim ako za njih ne može da dobije dovoljno novca da njime financira kupovinu neodređene količine poljubaca od devojke kojoj se obraća, koja, nakon uspešno sprovedene opisane biznis transkacije onda ima pravo da njega samog kupi koristeći svoje suze kao priznatu valutnu jedinicu, Zdravko je raspložen da spali sve svoje pesme, mada moli devojku, kojoj je (ustanovljavamo u refrenu) SVE ostalo dozvoljeno, (da ne nabrajam neukusne pojedinosti svingerskog lajfstajla kome su, naime, oboje naklonjeni), da NJEMU ne brani onu jedinu stvar koju ONA ne može da uradi, što je da ON prestane da voli ovu pesmu koju joj upravo sad peva, (ne spalivši je još - pretpostavljamo), jer bi tome posledica bila da bi on nju zaboravio i ostavio - tim redosledom.
Ne slažem se. Ovo ima svoju unutrašnju logiku i funkcioniše kao duhovito sažeće značenja reči pesme koju svi znaju i pevuše bez osvrtaja na potpuni idiotizam teksta ovde istaknutog. Nije neko rendom sranje o rendom šklj "slavnoj" ličnosti za koju nikoga kurac ne zabole. + od mene.
Ovo može. Farma ne može. Ni u šali. Ni kritički. Ni ironično. Ne-Mo-Že!!!
A ovo, rekoh, može. Toliko.
E, da, +
TV-MA 2. Mogao si sve sabiti u jednu rečenicu, mnogo su cele dve.