Tinejdžerski razgovori
Razgovori koje ste prinuđeni da vodite u mojim godinama. Razgovori koji nemaju veze s pameću. Razgovori koji se bave neopisivo glupavim temama, za koje vas uopšte nije briga. Razgovori koji su rezultat ugledanja na potpune imbecile. Razgovori sa kojima jedva čekam da raskrstim.
Vraćam se iz škole, kao i uvek pomalo iznervirana, ali ne i naročito potresena užasnim događajima koji su se tog dana desili. Ne znam zašto, ali ništa od toga me više ne dotiče. Kao da posmatram kako vreme prolazi pored mene.
Sneg je napadao, i dok razbacujem korake po raskomadanom betonu, nemo ga psujem, iako nemam običaj to da radim. I mislim se, gosopode bože, gde baš da idem sa ovim davežom, Dijanom. Najveći smor na svetu, bez premca.
-Pitam se, baš se pitam, UŽASNO me kopka...da li su Ivana i Dejan spavali?- i njene oči se rogače na to sveto pitanje, kao da nema važnijeg u univerzumu. Ne shvatam, zaista, zašto bi, kog đavola, nekog bilo briga, ne samo za to, već i za ostatak tračeva koja izleću i uleću iz usta u usta. -Nemam pojma-,kažem bezobzirno-šta tebe uopšte briga za to?- -Mislim i da jesu, ali mislim i da nisu. Stvarno ne znam šta da mislim!- Gledajući je kako se tužno batrga u toj strahovitoj nedoumici, kratim joj muke:-Naravno da jesu, a šta si ti mislila?-
-Pa, ako ima dečka, ne piše joj na čelu da je spavala s njim- brani Ivanu ova sveznalica. -Neee, uopšte! U slobodno vreme jedu čips i gledaju španske serije!-
Pošto je ova dosada baš rešila da me ubija u pojam, odlučujem da je ućutkam tražeći dobre motive. Bivša tračara u meni se budi i dijagramčići u mojoj glavi poigravaju kada dolazim do sledećih priglupih zaključaka: spavali su 100%, jer on ima 19 godina, u vezi su oko 2 godine i Ivana je, logično, potpuno nenormalna.
Iako sam uspela u nameri, sada mi nije po volji to što sam se sad debelo natračila, uprkos tome što me apsolutno zabole za to da li su spavali, da li će ona zatrudneti, da li će pobeći sa bandom putujućih cigana. Pa čak i da upražnjavaju sex na krovu moje kuće, ne bi me bilo manje briga.
Par sekundi ona ćuti, ali iznenada progovara: -A šta je sa Anom i Nebojšom?! I on ima 19 godina, pa nisu radili ništa!- Podrhtava s trijumfom, u nalaženju ovog veličanstvenog argumenta. -U vezi su samo par meseci-, smirujem je (ali, uskoro će da je zbari, stavljam ruku u vatru). Neprijatni razgovor nastavlja se razglabanjem o strijama i kilogramima, tokom kojeg ja trajno bacam ljagu na svoj imidž superpametnice, kukajući kako sam premršava. -Mogla bih da te ubijem-, kaže Dijana na tu moju "nevolju", zvučeći ne baš naivno. Nekako ne mogu da se od srca ne nasmejem na taj izliv nežnosti, dok hodajući unatraške, mlatarajući razvezanim pertlama, krećem svojom ulicom.
Dobro je. Još jedan test je gotov, još jedna nebuloza, još jedna tragedija. Još jedna ličnost ugušena u prosečnosti otpraćena je svojim putem. A ja sad konačno mogu da nađem duševni mir.
(izvinjavam se svim Vukajlijašima na nedotupavnoj temi gorenapisanog teksta. Optužite društvo!)
MB
maloletna budala :) · 14. mar 2010.
maloletna budala :) · 14. mar 2010.
